Već zagazila noć ...Prokletinja udara, prvo u stomak , a onda u srce. Skačem , ulazim u kola , pravac Hitna pomoć. I već posle sto metara iznerviran stajem. Dokle ? Zar da me Prokletinja pobedi ? Ako je čas , onda je čas i gotovo ! Za čim da žalim ...životom ? Zar je to bio život ....Pada sneg .naslonjen na staklo gledam pahulje , otvaram prozor da mi padaju na lice ...lepe male pahulje.Prvi put to nisu pahulje snega koji me nervira jer znam da će biti gužva na putu do posla ...Posla ? Zar je to bio posao ?Ceo život borba u kojoj života nije ni bilo. Zato je Prokletinja i došla . Ona dolazi uvek kad ti se negde izgubi život. Dubok uzdah, miris snega , lavež pasa , pijanac koji me pozdravlja ....život! Kad sam sve to izgubio ? E, ovaj put nećeš , ovaj put udišem život . Beži Prokletinjo !